Prethodnih dana, internetom je počela da se širi vest o novoj kriptovaluti po imenu Petro (PTR) – valuti koju pokreće Venecuela.

Godine socijalističkih politika su i pored značajnih prirodnih bogatstava oterali ekonomiju Venecuele u stanje kolapsa. Kao poslednju slamku spasa vlada vidi uvođenje kriptovalute koja, nadaju se, može da donekle stabilizuje ekonomiju te donese prihod investitora sa strane.

Prvi poduhvat jedne države u svetu kriptovaluta

U objavljenom dokumentu se između ostalog navodi kako je ovakva ideja u osnovi potekla još od Huga Čaveza, kako se uviđa značaj blokčejn tehnologije, te objašnjava kako će cena Petra zavisiti od cene barela venecuelanske nafte na berzi svakog prethodnog dana.

Potez koji je kritikovan na više frontova predstavlja prvi zvaničan pokušaj jedne države da uspostavi valutu koja će koristiti blokčejn tehnologiju. To na prvi pogled predstavlja povoljnu vest za one koji veruju u samu tehnologiju i njenu moć. S druge strane, vraća nas na neke od osnovnih ideja u kripto zajednicama koje se tiču decentralizacije, fiskalne nezavisnosti i smanjenja moći centralnih banaka, države i bankarskog sektora uopšte u korist ekonomije vođene kodom.

Blokčejn zajednica ima svoje ideje čvrsto ukorenjene oko principa transparentnosti, poverenja i decentralizacije. Sa svakim rastom i novim učesnikom zajednice, i ona raste i postaje sve vrednija. Iako bi taj rast trebalo da vodi nedostatku poverenja, uz pomoć matematike i koda, dešava se zapravo suprotno – problem poverenja se povećanjem broja učesnika rešava sve lakše.

Nepoverenje u državne institucije

Opšte nepoverenje koje postoji u sposobnost centralnih banaka, državnih finansijskih institucija i bankarskog sektora uopšte, delom je nastalo upravo zbog hiperinflacije u Venecueli. Svakako je i veliki pad tržišta nekretnina u 2008. i 2009. godini doveo do ovog opravdanog i sve intenzivnijeg nepoverenja.

Sama blokčejn tehnologija se ne može pripisati samo nepoverenju u državne institucije. Međutim, ono što će se desiti od 2009. godine kada se rađa Bitkoin, valuta koja će postati najzapaženija u široj javnosti, a to je porast tržišta na preko 500 milijardi dolara, govori da postoji ogromno interesovanje i potencijal za ovu tehnologiju.

Sa blokčejnom se javio način da ekonomske transakcije, ali i čitav niz drugih usluga i delatnosti, budu manje podređene samovolji nekolicine moćnih pojedinaca u sistemu, a bliži osnovnim ekonomskim uslovima oskudice i ponude i tražnje.

Moć je u rukama učesnika

Venecuela je, kao i većina socijalističkih projekata, poznata po centralizaciji vlasti u rukama par moćnih pojedinaca, i kao takva je jedan od najpoznatijih modernih primera neuspele centralizacije moći odlučivanja. S druge strane, svet kriptovaluta se od svog začetka odlikuje decentralizacijom i jakom zajednicom.

Moć ovih učesnika se između ostalog ogleda i u mogućnosti same zajednice da utiče na razvitak kripto mreža i projekata. Što kroz proof of stake (npr. kupovinu i držanje kriptovaluta)što kroz proof of work (npr. mining ili “rudarenje” tj. potvrđivanje transakcija na blokčejnu od strane računara), učesnici biraju projekte u koje imaju najviše poverenja.

Učesnici u zajednici imaju moć odlučivanja i na zvaničnim društvenim kanalima projekata, te u specifičnim slučajevima mogu i da naprave svoj fork (novu valutu koja se nastavlja na sistem blokova prethodne iz koje se izdvaja), odnosno da na određenom bloku pokrenu projekat koji će imati izmene u odnosu na matični (takvi primeri su forkovi Bitkoina kao što su Bitcoin Cash (BCH) i Bitcoin Gold (BTG) kao i Bitcoin Private (BTCP)).

Uzimajući u obzir da je veliki broj projekata open source, što znači da je njihov kod javan i podložan unapređenju, izmenama i dopunama, ovo daje priliku hiljadama učesnika širom sveta da kreiraju i popravljaju mreže, vodeći njihovom rapidnom poboljšanju i ekspanziji.

Centralni autoritet naspram decentralizacije

U odnosu na tradicionalni sistem u kojem centralni autoritet, država i bankarski sektor imaju jasna mesta u hijerarhiji, u kripto svetu su granice između pronalazača, investitora i korisnika mnogo manje jasne. Uz određenu količinu istraživanja i internet konekciju, milioni ljudi otkrivaju mogućnost da budu aktivni učesnici u ovom procesu, nezavisno od toga gde su ili kojim jezikom govore.

Umrežavanje koje je oslobođeno problema nepoverenja ima ogroman potencijal. Svako ko je iole skeptičan prema sposobnosti države da upravlja monetarnom ili fiskalnom politikom, ili pak sumnja u dobre namere banaka i državnih finansijskih institucija, treba da bde ohrabren ovakvim okolnostima.

Iako je Petro počeo da prima investicije već od 20. februara, jasno je da kripto zajednica nije otvorena za ovakav vid državnih projekata. Očigledno je da je ovaj poduhvat suprotstavljen samim osnovama pokreta koji stoji iza ove tehnologije – kao što su decentralizacija i transparentnost.

Svetla budućnost blokčejn tehnologije

Blokčejn tehnologija ima neverovatnu priliku da u godinama koje dolaze potpuno promeni finansijski sistem kakav poznajemo, kao i da reši problem poverenja i informacija. Postoji potencijal za nezamisliv rast usled eliminisanja transakcionih troškova i mogućnost za jednostavniju, bezbedniju, efikasniju i jeftiniju dobrovoljnu razmenu. Ovo je promena koja se odvija kroz mikro zajednice a već ima globalni odjek i implikacije.

Timoti Mej je u svom Kriptoanarhističkom manifestu još 1988. godine nagovestio da će upotreba kriptografije u tehnologiji u potpunosti izmeniti prirodu vladine regulative, mogućnost države da oporezuje i utiče na ekonomsku razmenu, a da će i preispitati način na koji rešavamo pitanja reputacije i poverenja.

Ovaj proces se već dešava, i iako u njemu neće biti mesta za režime kao što je onaj iz Venecuele, to je proces u kojem svaki pojedinac ima priliku da učestvuje.