Sa 227 glasova za i 192 protiv, američki Predstavnički dom izglasao je prvu veliku reformu poreskog sistema od vremena predsednika Regana. Bez podrške demokrata, predsedavajući Doma Pol Rajan dobio je reformu na kojoj je radio godinama, i koja je, u jednom ili drugom obliku, bila platforma na kojoj su republikanci gradili svoj imidž partije koja brine o uslovima poslovanja i mari za ekonomski rast. Sada je lopta u dvorištu Senata, u kome vođe republikanaca žele da glasaju za svoju verziju reforme početkom decembra. Ako reforma prođe u Senatu, verzije zakona moraju da se usaglase, a potom usaglašena verzija mora ponovo na glasanje. Tek nakon toga dolazi svečani potpis predsednika Trampa.

Opšte odredbe

Fokus reforme je na porezu koji kompanije i mala preduzeća plaćaju. Profit kompanija će ubuduće biti oporezovan stopom od 20% umesto dosadašnjih 35%. Ekonomski rezon je jednostavan: ako poslovanje kompanija bude jeftinije zbog nižih poreza, one će imati više novca da ulažu u investicije i time povećaju broj radnih mesta i ekonomski rast. Mala preduzeća, koja se trenutno oporezuju po stopi na lični dohodak vlasnika, moći će trećinu svojih profita da oporezuju po smanjenoj stopi od 25%.

Porezi će biti pojednostavljeni za mnoge poreske platiše. Trenutnih sedam poreskih stopa na lični dohodak je smanjeno na četiri, sa najvećom marginalnom stopom od 39,5% na dohodak od preko milion dolara. Mnoga popularna izuzeća kojima Amerikanci smanjuju svoj poreski račun eliminisana su u korist većeg inicijalnog iznosa koji se ne oporezuje, i koji će iznositi 12.000 dolara za pojedince i 24.000 dolara za bračne parove. I ovde je ekonomsko objašnjenje jednostavno. Svake godine poreski obveznici potroše mnogo sati i novca popunjavajući formulare da bi smanjili svoj izdatak državi. To vreme je uzalud potrošeno i može biti iskorišćeno za produktivnije poslove.

Reforma takođe u potpunosti eliminiše porez na velika nasledstva koji trenutno plaća samo oko 0.2% poreskih obveznika. Zbog strukture obveznika, polovina benefita celokupne reforme će ići famoznom jednom procentu (the 1%) populacije.

Problemi sa deficitom

Za vreme predsednika Obame, republikanci su insistirali na negativnim posledicama raskalašne potrošnje njegove administracije. Za 8 godina Obama je duplirao javni dug, pre svega zbog svetske ekonomske krize, fiskalnog stimulansa i nastavka skupih ratova na Srednjem istoku. Administracija Buša mlađeg, iako u manjem obimu, takođe je povećala dug svojim politikama smanjenja poreza bez smanjivanja potrošnje, kao i u ratu protiv terorizma. Sada, kada po prvi put od 2006. republikanci drže pod kontrolom oba doma parlamenta i Belu kuću, predložene poreske reforme ne ulivaju mnogo poverenja po pitanju javnog duga i deficita. Predlog usvojen u Predstavničkom domu će, prema proceni samog Kongresa, povećati dug za oko 1,4 milijarde dolara.

U vezi sa ovim pitanjem postoje dve škole. Prva tvrdi da je sniženje poreza dobro čak i ako dovodi do većih deficita, pošto je smanjenje uloge države samo po sebi poželjno, a politički je nemoguće smanjiti potrošnju. To je takozvana strategija „izgladnjivanja zveri“. Paralelno, pobornici ovog mišljenja insistiraju da će niži porezi dovesti do većeg državnog prihoda zbog povećane ekonomske aktivnosti. Problem sa ovom tezom je što Laferova kriva, tako nazvana po ekonomskom savetniku predsednika Regana, ne kaže koja poreska stopa donosi maksimum prihoda državi. Ona samo tvrdi da ako je stopa na grafiku desno od maksimuma, njeno smanjenje dovešće do povećanja prihoda. Kao što se pokazalo sa smanjenjem stopa za vreme Buša mlađeg, kada smanjenje poreza nije dovelo do povećanja prihoda, velika je razlika između smanjivanja najveće marginalne stope sa 50% na 38.5% i sa 39.6% na 35%.

Na drugoj strani, ekonomisti upozoravaju da niže poreske stope bez smanjenja potrošnje neminovno vode povećanju deficita i javnog duga. Čak i najoptimističnije studije pokazuju da je tek trećinu troška na smanjenje stopa moguće povratiti većim ekonomskim rastom. Uz to, veći javni dug na duži rok ne doprinosi makroekonomskoj stabilnosti, i verovatno donekle potire pozitivne efekte reforme. Pošto je nemoguće drastično smanjenje potrošnje bez reforme državnog penzijskog i zdravstvenog osiguranja, čemu se predsednik eksplicitno protivi, verovatno je da će republikanska zabrinutost za deficite i dug morati da pričeka neku drugu priliku. Ostaje nejasno zbog čega se republikanci nisu opredelili za skromniju reformu. Smanjenje korporativne stope na 28% sa zatvaranjem takozvanih poreskih rupa (posebnih olakšica za pojedine sektore) i ostavljanjem poreskih stopa na lični dohodak na trenutnom nivou (a sa pojednostavljenjem formulara) je moguće bez povećanja duga i sa realističnijim očekivanjem ekonomskog rasta. Insistiranje na stopi od 20% se čini kao Trampova idiosinkratična opsesija. Ako ova odredba ostane, Sjedinjene Države će skočiti sa začelja OECD liste u prvih 8 zemalja koje imaju istu ili nižu stopu. Predsednik voli da upoređuje SAD sa drugim zemljama, a ovakvo drastično smanjenje doneće mu odličnu PR pobedu.

Igre u Senatu

Republikanci trenutno drže tesnu većinu od 52 prema 48 glasova u Senatu. Tradicionalno je opozicija mnogo homogenija u svom glasanju protiv, nego većina u glasanju za. Svaki republikanski senator je zato presudni glas. Trenutno se oko 5 senatora koleba, i verovatno će neke nove odredbe biti stavljene u zakon da bi se osigurao njihov glas. U igri je i alternativa: ako Senat izglasa reformu sa minimumom od 51 glasa, i ispostavi se da je to jedina moguća verzija, donji dom može direktno da glasa za verziju Senata i tako izbegne usaglašavanje.

Dilema: sad ili nikad

Čak i oni republikanci kojima predložene promene poreskog sistema nisu po volji priznaju da bi neuspeh u Senatu bio poniženje pred izbore za Kongres sledeće godine. Posle debakla sa reformom zdravstvenog osiguranja u Senatu, republikanci shvataju da moraju sa nečim pred svoje birače. Iako voli da se hvali velikim uspesima za vreme svog kratkog mandata, Tramp nije potpisao nijedan veliki zakon od svoje inauguracije u januaru. Sa druge strane, ova i ovakva reforma nije popularna prema istraživanjima javnog mnjenja. Neke odredbe koje nišane na bolje stojeće slojeve srednje klase koncentrisane u predgrađima velikih gradova direktno ugrožavaju republikansku većinu koja će verovatno ionako biti poljuljana zbog Trampove nepopularnosti. Demokrate nemaju nijedan razlog da podrže predložene promene u iščekivanju Trampove implozije, a i zbog svog skorašnjeg zaokreta prema levici Bernija Sandersa. Sledećih mesec dana će biti ključni da republikanci pokažu biračima da su sposobni da vladaju bar onako efikasno kao što su bili opozicija.