Kraj velike koalicije

Gotovo je izvesno da će posle oktobarskih izbora novu vladu u Austriji formirati Narodna partija, stranka desnog centra koju predvodi bivši ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc, i desničarska Slobodarska partija Hajnca Kristijana Štrahea. Nakon jedne decenije velike koalicije između Narodne i Socijaldemokratske partije, ove dve stranke su se razišle i manje-više jasno stavile do znanja javnosti da među njima neće biti saradnje posle novih izbora. Time je Štrahe došao u veoma povoljan položaj. Bez njegove stranke nije moguće formirati novu vladu. Slobodarska partija inače u Evropi ima lošu reputaciju, najpre zbog evroskeptične i ksenofobične retorike. Zbog toga se često stavlja rame uz rame sa Nacionalnim frontom Marin Le Pen i Orbanovim Fidesom, a tu su takođe i veze sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom. S obzirom na desnu orijentaciju nove vladajuće koalicije, a pogotovo sa Štraheovim položajem u njoj, zna se šta se može očekivati od nove vlade – zatvaranje austrijskog tržišta rada i društva uopšte. Tako ne čudi mnogo ishod prvih postignutih dogovora u okviru pregovora o novoj vladi.

Antimigraciona politika u prvom planu

Prvi dogovor postignut je u okviru bezbednosne i socijalne politike. Tu ove dve stranke ionako imaju najviše preklapanja. A ugovorene mere su dobrim delom usmerene protiv imigranata. Najpre su dogovorene izmene u jednom od socijalnih programa – tzv. „minimalnom dohotku“. Buduća vladajuća koalicija namerava da uvede gornju granicu za porodični minimalni dohodak. Još jedna izmena je da se azilantima ukida pristup ovom programu. Umesto toga, postojaće poseban program minimalnog dohotka za azilante, kojima će ubuduće biti isplaćivane znatno manje sume.

Postoji višestruki problem sa ovim izmenama. Prvo, da bi se usvojile potreban je pristanak svih devet austrijskih pokrajina. To je vrlo teško ostvarivo, najpre zbog onih regija gde su stranke levog centra na vlasti. Alternativa je usvajanje „okvirnog zakona“ kojim bi se pokrajinama dale samo direktive za izmene regionalnih zakona, ali pitanje je u kojoj meri bi pokrajine mogle biti naterane da ih primene. Postoji i mogućnost izmene ustava, kojom bi se briga o siromašnima izmestila iz nadležnosti pokrajina na republiku. Ali do sada su se i Socijaldemokratska partija i liberalni NEOS izjasnili da neće dati dvotrećinsku većinu za promenu ustava kako bi se usvojio zakon koji diskriminiše azilante. Drugo, slične mere su već usvojene u Donjoj Austriji, jednoj od pokrajina gde je Narodna partija na vlasti. I te mere su trenutno na proveri Ustavnog suda, pri čemu postoji dobra šansa da sud obori ovaj zakon. Zatim je dogovoreno i ubrzanje deportacije i pooštravanje uslova za sticanje državljanstva za azilante. Govorilo se i o smanjenju godišnjeg broja izbeglica, ali za sada nema konkretnih dogovora. Buduća vlast istovremeno namerava da uvede mere zaštite domaćeg stanovništva od strane konkurencije na tržištu rada pooštravanjem uslova za radne imigrante. Jedna od mera bi bila izmena liste potrebnih zanimanja kojima stranci imaju olakšan pristup. Ovakve mere bi mogle ugroziti konkurentnost Austrije na svetskom tržištu.

I niži porezi i niži deficit

Iako u oblasti finansija nije postignut nikakav konkretan dogovor, oba lidera budućih vladajućih stranaka su izrazili želju da smanje strukturni deficit u budžetu i udeo javnog duga u BDP. Istovremeno, kao cilj navodi se smanjenje udela poreza i ostalih dažbina u BDP, pri čemu bi, prema najavama, ova smanjenja trebalo da rasterete radnike, porodice i privredu.

Ipak, niko od visokorangiranih, bilo iz Narodne bilo iz Slobodarske partije, nije se izjasnio kako će izvesti istovremeno smanjenje poreza i deficita. Jedini za sada najavljeni rezovi su u sferi socijalne politike. Osim pomenutih mera, tu je i podizanje faktičke starosne granice za ulazak u penziju. Time bi trebalo da se uspori zaustavi rastući deficit u austrijskom penzionom sistemu koji pokriva republika. Upitno je, međutim, hoće li to biti dovoljno da se postignu navedeni ciljevi, posebno kad se uzme u obzir zahtev Slobodarske partije da se vojni budžet poveća za 1,3 milijardi evra, što je znatno više nego ukupna davanja za minimalni dohodak.

Što se tiče ekonomskih mera, najavljena je deregulacija privrede. Štrahe ujedno insistira i na ukidanju obaveznog članstva u privrednoj i radničkoj komori. Sudeći po poslednjem izjašnjavanju od pre dve decenije, obavezno članstvo ipak ima znatnu podršku među članovima ovih komora. Ovo važi najpre za radnike, čiji bi položaj u odnosima sa poslodavcima verovatno bio pogoršan u slučaju da se obavezno članstvo ukine. Da bi se to učinilo, buduća vlada bi morala da uloži veći napor zbog toga što je obavezno članstvo propisano ustavom. Ovde bi se verovatno računalo s podrškom liberalne partije NEOS, koja sa svojih 10 poslanika daje neophodnu dvotrećinsku većinu.

Neslaganja na nivou EU

Tema oko koje bi i te kako moglo da bude neslaganja je evropska politika. Narodna i Slobodarska partija ne samo da nisu u istim frakcijama u Evropskom parlamentu, već često glasaju potpuno suprotno jedni od drugih. Tako je Narodna partija bila za trgovinski sporazum EU sa Kanadom, uvođenje sankcija Rusiji i za sprovođenje mera protiv poljske vlade, dok je Štraheova stranka bila protiv.

Razlike između dve buduće vladajuće stranke nisu male, ali ne može se reći i da su nepremostive. Pred početak pregovora su se iz Slobodarske partije ublažili evroskeptični stavovi. Takođe je bilo primetno da je Sebastijan Kurc tokom izborne kampanje pokazao izvesnu naklonost prema Viktoru Orbanu, što se može protumačiti kao njegova spremnost da se približi evroskeptičnoj desnici. Naravno, to još ne mora ništa da znači. Da li će i gde će se tačno sresti Narodna i Slobodarska partija na političkom spektru ostaje da se vidi.